Tramp je okupirao Vašington. Pripreme za inauguraciju su blokirale celu zonu oko Kapitola i Bele kuće postavljanjem tribina i zaštitnih ograda. Gde god da krenete računate da će vam neko reći da ne možete dalje. Verujte mi, čak nije moguće uhvatiti u kadar Belu kuću, i slikati se ispred kao balkanski političari. Suveniri sa motivima inauguracije 45. predsednika SAD su preplavile prodavnice suvenira, ali i poneku tezgu prodavaca na ulici. Cene suvenira su ogromne i sve je, naravno, proizvedeno u Kini. Zanimljivo, kod kineskih prodavaca iste stvari možete uvek naći i do 30% jeftinije. Američke zastave se postavljaju svuda po gradu, na sve državne zgrade, i pogotovo duž inauguracione parade. Odmah uz američke zastave, pojavljuju se okrugle zastave 13 prvobitnih kolonija koje su proglasile nezavisnost od britanske imperije.

I simbolično, Vašington je okupiran. Velika većina građana Vašingtona je glasala za Hilari Klinton, kao i prethodno za Baraka Obamu. Naš kolega i dugogodišnji saradnik, Đorđe Milošević, koji danas radi jednoj od konsultantskih firmi u Vašingtonu, je pokušao da mi objasni taj šok na ulicama Vašingtona posle izborne pobede Donalda Trampa. „Pola firme nije došlo na posao sledećeg dana“, je bila jedna od slika koja opisuju glavni grad SAD nakon pobede Trampa. I zaista, pričam sa dosta građana ovde, i kod svih postoji određena doza rezervisanosti prema dolazećem predsedniku, i neka vrsta nelagode povodom priprema za inauguracije. I dalje niko ne zna šta ih, i sve nas, čeka nakon petka, 20. januara. Đorđe mi je rekao i da su, npr. sva zapošljavanja u razvojnim agencijama SAD stopirana, jer je Tramp najavljivao skraćivanje američke pomoći širom sveta. Takvih primera koji direktno utiču na život vašingtonskog establišmenta je dosta.

Ovaj proces je, po ocenama koje sam čuo ovde, počeo sa Sarom Pejlin 2008. godine. Ona je rafalno, i za Republikacne neočekivano, otrovnim strelama gađala vašingtonski establišment, koji je uključivao i tink-tenkove (think-tank), medije, lobiste, itd. Uspon Bernija Sandersa, i pobeda Donalda Trampa jeste vrhunac ovog procesa. Pričalo se da je Tramp uradio nešto potpuno suprotno od kampanjske retorike, i da je upravo nominovao samo establišment. I sam sam negativno komentarisao ove poteze.

Međutim, ovde sam čuo da ljudi i dalje pričaju da, iznenađujuće, Tramp nije nominovao nikoga iz vašingtonskog establišmenta. I dalje se ne slažem sa ovom ocenom, ali ljudi sa kojima sam pričao govore o praksi angažovanja eksperata iz najvećih vašingtonskih tink-tenkova, gde predsednici u zavisnosti od orijentacije obično angažuju po nekoliko eksperata iz tink-tenkova levog centra ili desnog centra. Tramp za sada to nije uradio, niti ima najava da će. Do sada nisam čuo eksplicitno negativne komentare o Trampu na sastancima koje sam imao. Najupečatljiviji komentar je bio da se ovakva politička tranzicija u SAD može porediti sa onom iz 1861. (Linkoln) ili 1932. (FD Ruzvelt).

Tramp je i dalje u žestokom obračunu sa mejnstrim medijima u SAD, koje isto svrstavaju u pomenuti establišment. Ne pamti se ovoliko dubok rov između izabranog predsednika i medija u periodu između izbora i inauguracije. Ne mogu da kažem da sam detaljno ispratio mejnstrim medije ovde, ali nijednom nisam našao na neutralan tekst/prilog o Trampu, da ne pričam o pozitivnim. Tramp je najnepopularniji izabrani predsednik u poslednje 4 decenije. Njegov rejting je ispod 40%, dok je npr. rejting Baraka Obame 2009. bio nesto ispod 80%, Džordža Buša 2001. nešto preko 60%, i Bila Klintona 1993. nešto ispod 70%.

Inauguracija će, po svemu sudeći, biti nešto poptuno suprotno od onogo što bi neko očekivao od Trampa I njegovog imidža rijaliti zvezde. Za razliku od prethodnih predsednika, inauguracini događaji traju samo tri dana (Obamini trajali 5 dana), vreme parade će biti iznenađujućih 90 minuta (bilo je primera i po četiri sata trajanja), a Tramp planira da prisustvuje na samo 3 inauguraciona bala (Klinton je prisustvovao na 14). Iz Trampovog tima to objašnjavaju “workmanlike” inauguraciji, na taj način šaljući poruku o tome kako Tramp vidi svoje predsednikovanje. Čak su i za većinu balova ograničili cenu ulaznice na 50 dolara, kako bi “američki radnik” mogao da priušti sebi prisustvo. Suportno od najavljene skromnosti, Trampov tim je privatno fandrejzovao skoro 90 miliona dolara do sad, što je skoro duplo više nego Obama 2009. godine. Postavljaju se pitanja na šta će ovaj novac biti potrošen, jer većinu troškova pokriva Kongres.

Što se tiče prisustva inauguraciji, skoro sve svečane žurke (balovi) su rasprodate, dok se turistički kapaciteti popunjavaju istom brzinom kao Obamina inauguracija iz 2013. ali sporije od inauguracije 2009. Međutim, imajući u vidu da je ceo Vašington tih godina bio egzaltiran Obaminom pobedom, moja procena je da če biti dosta manje ljudi nego tih godina. U njegovom stilu, Tramp je na konferenciji za štampu rekao da će ianuguracija biti “veoma, veoma specijalna, veoma lepa” I predvideo je “masovnu posećenost”. Pridevi, samo pridevi. Obama i Tramp će zajedno, nakon jutarnjeg čaja u Beloj kući, doći do Kapitola. Tramp će se zaklinjati nad svojom biblijom iz mladosti, i Linkolnovom biblijom.

Skoro 60 demokratskih kongresmena je do sada otkazalo učešće na inauguraciji, ali je zanimljivo da to nije uradio nijedan senator. Ovaj talas otkaza je krenuo nakon Trampovog sukoba sa Džonom Luisom, kongresmenom, nakog njegovog komentara o legitimitetu izabranog predsednika, usled navodnog uplitanja Rusije u izborni proces u SAD. Neki političari izbegavaju pitanje o tome šta misle o Trampovom legitimitetu, dok neki daju spin odgovore, kao Elizabet Voren, koja napadajući Trampa govori i o pravu Džona Luisa da daje komentare o legitimitetu Donalda Trampa. Potegnuto pitanje legitimiteta je ozbiljan udarac na politički poredak SAD.

Što se tiče same tranzicije, ovo je prvi put u istoriji američke politike da su tranzicioni timovi počeli da rade na promeni vlasti još na leto 20016. godine. Trampove nominacije za sada stoje dobro, mada je status sekretara (ministra, u SAD političkom sistemu) za zdravlje, Toma Prajsa, kritično, jer se našao na ozbiljnom udaru demokratskih senatora. Komentariše se da je on demokratski pik za obaranje nominacije.

Takođe, Betsi DeVos koja je nominovana za sekretara obrazovanja, je bila pod ozbiljnim udarcima demokrata, i utisak je da se nije najbolje snašla. Ona dolazi iz milijarderske porodice, i posebno je zanimljiv (I direktan) napad Bernija Sandersa koji je bez uvijanja pitao da li smatra da bi se nalazila na ovom mestu na kojem je sad (nominava za sekretera obrazovanja) da njena porodica već decenijama ne daje milione dolara Republikanskoj partiji.

Za to vreme, u centru Evrope, simbolično se održava paralelni proces po pitanju slobodne trgovine koju dovodi u pitanje Tramp. Kineski predsednik je preuzeo palicu slobodne trgovine od SAD, izgovarajući možda i istorijsku rečenicu “Tražeći protekcionizam je kao da se zaključate u tamnu sobu. Možda ćete izbeći vetar i kišu, ali tako izbegavate i sunce i vazduh.”

 
SHARE
Previous articlePolitička tranzicija u SAD
Next articleZid je visok i neprobojan
Dušan Milenković
Dušan Lj Milenković je jedan od osnivača Regionalnog seminara politikologa, kao i Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative. Završio je Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a sfera interesovanja su mu politički sistemi, odnosi tri grane vlasti, položaj parlamenata u načelno demokratskim zemljama, kao i demokratski kapacitet međunarodnih organizacija. Skoro 10 godina je aktivan u okviru projekata civilnog sektora, i ima više od 5 godina iskustva u radu za međunarodne organizacije kao što su Nacionalni demokratski institut za međunarodne poslove iz SAD i Vestminsterska fondacija za demokratiju iz Velike Britanije. Bavi se pisanjem, izdao je jednu zbirku priča 2009. godine, i aktivno objavljuje priče i političko-društvena smatranja na svom blogu.