Populizam 2.0 – The Age of Trump

0
435

Desilo se. Donald Tramp je zaista postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država, uprkos svemu. No, čak ni njegovi najrevnosniji simpatizeri, koji su naročito brojni među Srbima, nisu očekivali ništa epohalno. Trebalo je da bude kao po onoj narodnoj „Tresla se gora, rodio se miš.“ Tramp je trebao da se vrati onom utabanom ciklusu smene desnice i levice u Americi. Drugim rečima Tramp je trebao da se ponaša kao tipični Republikanac, ili za naše podneblje adekvatnije poređenje, kao tipični političar. Dakle dobiti trku na populizmu, a onda zaboraviti sva obećanja i raditi po utabanom šablonu : rezanje javnog budžeta, širenje slobodne trgovine, smanjenje poreza na bogate itd. Naravno sve ovo je trebalo da se odvija postepeno, polako, pa da se tek za dve do dve i po godine vide efekti smene vlasti. Međutim Donald Tramp se odmah latio pera i krenuo da potpisuje izvršnu naredbu za izvršnom naredbom (executive order). Osim toga njegov način komunikacije sa populusom drugačiji je bitno od ostalih populista. Stoga Trampov stil zavređuje jedan nov naziv, novu kategoriju: Populizam 2.0 (Populism 2.0)

Definicija populizma koju daje Kembridžov rečnik jeste: političke ideje i aktivnosti kojima se želi osigurati podrška običnog naroda, dajući (obećavajući op. aut.) im ono što žele. Ovo naizgled izgleda kao benigna definicija, međutim sam pojam je odavno poprimio negativnu konotaciju. Naime smatra se da populizam povlađuje narodu i da su mere koje populus želi neodržive i nekompatibilne. Dizanje plata i penzija, besplatno zdravstvo, besplatno školstvo, niža poreska stopa, jeftinija struja, to su neke od mera koje stanovništvo traži i koje su često (kao niski porezi i besplatno zdravsvto npr.) nespojivi. Da se razumemo, populizam nije ograničen samo na partije nove desnice, kao što su Fides, UKIP ili Nacionalni front. On je itekako prisutan kod partija svih ideoloških boja. Populizam je naročito prisutan u Istočnoj Evropi. No, za razliku od Kembridžove definicije, populizam u praksi obećava populusu šta želi ali mu to ne daje. Populisti dolaze na vlast nudeći građanima ono što žele a onda ih brzo realnost političkog života nagna da vode politiku slično kao njihovi prethodnici. SNS kod nas i Siriza u Grčkoj su ilustativni primeri. Nadalje, populizam obuhvata i specifičan vid komunikacije sa narodom. Akcenat je na stvaranju percepcije neposrednog kontakta između vođe i naroda. Lideri koriste: konferencije za novinare, TV konferencije, partnerstvo sa određenim medijima i direktna komunikacija sa građanima, bilo u svojoj kancelariji ili putem prenosa uživo, što je slučaj sa Putinom. U obe instance ovo neposredno, licem u lice, opštenje sa narodom traje satima. Sve ovo stvara utisak da je vođa jedan od nas, što je krucijalni sastojak populizma. Ipak, sredstva koja se u ovu svrhu koriste su proizvodi modernog doba (TV, novine, tabloidi). Tramp je ovde bitno drugačiji.

Kao prvo, Trampov populizam izgleda kao, ma koliko to ludo i paradoksalno zvučalo, iskren populizam. Većina je mislila da je ovaj ekscentrični milioner samo šoumen i da nije zaista verovao u sve što je govorio. No sudeći po protekloj sedmici, izgleda da smo se prevarili. Zid se gradi i Meksiko (ili Meksinkanci sa obe strane granice) će ga platiti. Ne svojom voljom naravno. Jedna od propratnih mera Donalda Trampa koje podržavaju izgradnju zida su dizanje uvozne takse na robu iz Meksika za 20% i dizanje poreza na doznake (remittances). Teoretski, ovim merama, svaki dolar koji pređe Rio Grande ( a i okean, iz Čikaga do Svrljiga recimo) davaće više novca državnom budžeta, ergo više novca za izgradnju zida. Obamacare se opoziva. Majk Pens vodi „Marš za život“, odnosno protestni marš protiv abortusa. Već je ukinuto finansiranje NVOa koji pomažu prekide trudnoće van SAD, a Planned Parenthood je sledeća meta. Od TPPa više nema ništa. AFL-CIO, najveći sindikat koji je svojevremeno podržao Bernija Sandersa sada hvali Donalda Trampa. Američka levica u šoku. Bernijevi sindikalci podržavaju milijardera, seksistu, šovinistu, rasistu i islamofoba?! Džejms „Ludi pas“ Matis silovito udara po ISISu. Turska, Rusija i SAD naizgled ubrzavaju saradnju u Siriji. U Astani na mirovnim pregovorima o Siriji, opšti haos. Revoltirani pobunjenici optužuju Vašington za uskraćivanje podrške (da ne kažemo izdaju). Zabranjena emigracija iz 7 islamskih država. Revoltirana Medlin Olbrajt prelazi u Islam. U petak su dva predsednika, Putin i Tramp razgovarali telefonom. Govor koji je novi predsednik održao na inauguraciji je takođe bio veliki šok za javnost o čemu je više pisao Dušan Milenković. Dakle, ma šta mislili o njegovim obećanjima, Tramp zaista preduzima korake da neke od ključnih obećanja iz kampanje ispuni. Kako će to dalje ići ostaje da se vidi. No već za sada, pokazao sa drugačijim od klasičnih populista.

Što se tiče načina komunikacije sa građanima, Tramp je u kampanju krenuo sa bezrezervnom podrškom Brajtbarta i sopstvenog Tviter naloga. Ta podrška se kasnije širila, ali je u medijskom smislu bila marginalna u poređenju sa njegovom protivnicom. Rejčel Medov sa MSNBCa ima daleko veći domet (reach) i ugled od Aleksa Džonsa. Stiven Kolber i Bil Mejer su mnogo uticajniji komičari/voditelji (late night talk show hosts and pundist) od jednog Stivena Krovdera i Majla Janupolisa. Što se tiče podrške zvezda (star power) bukvalno celi Holivud je bio na strani gospođe Klinton. Svi glavni mediji, štampani, TV kao i čuveni onlajn mediji (Hufington post, Buzfeed, Daily beast, Slate, Salon itd) bili su na strani Hilari Klinton. Ovo je imalo za posledicu da nakon preuzimanja Ovalne kancelarije nastaje šizma između Bele kuće i medija. Stoga Tramp, ne koristi odabrane medije kao posrednike u komunikaciji, već iznad svega koristi Tvitera i Fejsbuk. Svaka njegova objava je viralna i mediji sada bdiju nad Trampovim Tviterom iščekujući sledeću vest. Međutim ona odlazi u etar i dolazi direktno do korisnika, bez potrebe za filtracijom. Koristeći Tviter tramp ostvaruje do sada neviđenu (iluziju) neposrednost(i) sa svojim biračima. Štaviše to tera njegove protivnike da ga putem tih istih mreža napadaju i delegitimišu pred populusom. No internet je mračan i pun užasa. Opasnot vreba sa svake strane. Neka onaj ko je bez greha baci prvi kamen, kako kaže jevanđelje po Jovanu. Tako je čuveni Bill Mejer napao Trampa preko tvitera kao mizoginistu. Usledio je odgovor Džene Džejmison, da parafraziram: Viđala sam te na Plejboj žurkama, uklapaš se u profil ljudi koje kritikuješ. Očigledno da Bil Mejr nije poslušao ove reči iz Novog Zaveta. Ma koliko bili kritični prema informatičkom dobu i društvenim mrežama, sigurno je da pružaju neviđen nivo transparentnosti. Ovo je jednako ohrabrujuće jer nam omogućava da naše predstavnike kontrolišemo (hold them accountable) ali je i tragično jer nagoveštava (heralds) doba potpunog gubitka privatnosti.

Šta će ovaj novi populista doneti na svetsku političku scenu sveta ostaje da se vidi. No ako je suditi po prethodnih nedelju dana, sve nas čeka luda vožnja. Amerikanci to kažu bolje a i njih će ta vožnja najviše da pogodi. „ Strap yourselves in boys, this will be a rolecoster ride!“

SHARE
Previous articleZid je visok i neprobojan
Slađan Rankić
Rođen je 12. Januara 1992. u Bijeljini. Završio gimnaziju Filip Višnjić u rodnom gradu, smer društveno-jezički. 2015. godine je diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, odsek međunarodni odnosi i međunarodna politika. Trenutno je student na master programu Studije mira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Sfere interesovanja su mu antička istorija, politička filozofija, politička psihologija, geopolitika i međunarodni odnosi. Tečno govori Engleski i služi se Nemačkim.