18/12/2017
Džil Stajn

Ime i prezime: Džil Stajn (Jill Stein)
Politička partija: Zeleni
Država: Masačusets
Religijska pripadnost: Agnostik
Datum i mesto rođenja: 14. Maj 1950. (Čikago, Ilinois)
Website: www.jill2016.com/
Facebook: facebook.com/drjillstein
Twitter: https://twitter.com/drjillstein

Biografija

Kandidatkinja Partije Zelenih za predsednika Sjedinjenih Američkih država Džil Stajn, rođena je i odrasla u Hajland parku, gradu koji se nalazi nedaleko od Čikaga. Njeni roditelji, Gledis i Džozef su poreklom iz ruskih jevrejskih porodica i u takvom okruženju je i odrasla. Iako je odrastala u jevrejskoj porodici, izjašnjava se kao agnostik. 1973. završila je Harvard gdje je studriala psihologiju, sociologiju i antropologiju. Zatim je završila Harvardovu školu medicine 1979. Lekar je već 25 godina. Udata je za Ričarda Rohera, takođe lekara, sa kim ima dva odrasla sina.

U toku svoje medicinske karijere razvila je interesovanje za problem životne sredine, probleme domordačkih zajednica, kao i za širi problem socijalnih nejednakosti. Svoj društveni aktivizam započela je protestima protiv “Prljavih pet” termoleketrana u Masačusetsu. Takođe je vodila grassroots kampanje za reformu finansiranja kampanja u Masačusetsu. Njen ulazak u politiku započeo je na lokalnom nivou u Masačusetsu. No nije imala velikog uspeha. Kandidovala se 2012. u izborima za predsednika, kao kandidat Zelenih. Osvojila je 0.4% glasova.

Teme i stavovi

Na ekonomskom planu, Stajn ima zanimljiv pristup. Poziva se na Ruzveltov Nju Dil (New Deal) iz perioda Velike depresije i predlaže Zeleni Nju Dil (Green New Deal) koji bi trebao da označi transformaciju čitave ekonomije. Prema procenama njenog tima on bi trebalo da kreira oko 20 miliona novih radnih mesta  tokom tog procesa promene.

Zalaže se i za drastično povećanje minimalne zarade na 15$ po radnom satu. Ima ideju, koja datira još od prethodne izborne trke, da demokratizuje upravljanje federalnim rezervama, odnosno Centralnom bankom. Zalaže se se garantovanje osnovnih prihoda ugroženim socijalnim grupama (bolesnim, nesposobnim za rad itd) .Stajn, kao kandidat Zeleni ističe potrebu za održivom ekonomijom, koja uključuje obraćanje vise pažnje na ljude i okolinu, a manje na pohlepu za novcem. Bori se protiv spašavanja velikih banaka koje su u saglasju sa političkom elitom, čine establišment koji ona žestoko osuđuju za sve ekonomske probleme u zemlji.

Dzil Stajn se zalaže za besplatno obrazovanje i to je razlikuje od drugih kandidata u predsedničkoj trci. U vrtićima i na nižim nivoima obrazovanja zalaže se za što je manje moguće kompjuterizacije koju smatra štetnom u svim uzrastima. Na studentske zajmove gleda kao na ozbiljan problem u koji bi država trebalo da se ukljuci, kao što se uključila u spašavanje banaka 2008. Dakle, zalaže se za otpisivanje studentskih dugova. Njen odgovor  je da visoko obrazovanje nije poklon, ali je obaveza.

Na ovom planu, najpoznatiji je njen stav da želi ne vojnu, nego ofanzivu mira SAD širom planete. Smatra da su davanja za vojsku enornmno velika i da još od slučaja 11. septembra država potpuno pogrešno ulaže novac u vojsku, koja samo pogoršava situaciju. Naglašava da je od tog momenta potrošeno 75.000$ po američkom domu na američke akcije širom sveta. Smatra da je NATO u Libiji počinio ozbiljno kršenje međunarodnog prava i da taj slučaj još jednom potvrđuje težnju za ekonomskim i vojnim potčinjavanjem u korist njene države. Prvobitno je podržavala Bregzit, čak i iznela javne čestitke nakon referendum u Britaniji, ali je kasnije došlo do promene stava. Ona ne smatra Izrael američkim saveznikom i na aktuelnog lidera, Bibija Netanjahua gleda kao na ratnog kriminalca. Takođe, oštro kritikuje upotrebu dronova i smatra da su van dometa u najvećem broju slučajeva. Njeni miroljubivi stavovi idu toliko daleko iz američkog ugla gledanja, da je spremna i da obustavi bombardovanje Islamske države, ali ne i embargo na oružje i finansije njima.