24/08/2017

Predsednik SAD i objava rata

Objave rata od strane SAD:
1812. Velikoj Britaniji
1846. Meksiku
1898. Španiji
1917. Nemačkoj i Austro- Ugarskoj (Prvi svetski rat)
1941. Japanu, Nemačkoj, Italiji  (Drugi svetski rat)
1942. Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji (Drugi svetski rat)

Predsednik SAD i objava rata

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država i Kongres su do danas doneli 11 formalnih objava rata protiv stranih zemalja u pet različitih sukoba. Svakoj deklaraciji prethodio je predsednički zahtev pismeno ili lično pred Kongresom. Razlozi koji su navedeni u obrazloženjima za zahteve uključuju oružane napade na teritoriju SAD ili njene građane, i pretnje u vezi sa pravima i interesima SAD kao suverene nacije.

Kongres i predsednik su, takođe, usvojili ovlašćenje o mogućnosti upotrebe sile pre formalne objave rata. Takve mere odobravaju primenu sile protiv imenovane zemlje ili neimenovanih neprijateljskih nacija u datom regionu. U većini slučajeva, predsednik zahteva ovlašćenja, ali Kongres daje manje ovlašćenja nego što predsednik zatraži. Nisu sva ovlašćenja za upotrebu sile dovela do pravog rata. Kako objave, tako i ovlašćenja zahtevaju potpis predsdenika kako bi stupila na snagu.

Za razliku od ovlašćenja, objava rata sama po sebi stvara ratno stanje pred međunarodnim zakonom i ozakonjuje ubijanje neprijateljskih boraca, oduzimanje neprijateljske imovine, kao i hapšenje neprijateljskih stranih državljana. Formalna objava rata, koja se nekada smatrala obaveznim pravnim preduslovom za rat i za koju se smatralo da označava prekid diplomatskih i trgovinskih odnosa i većinu ugovora suprotstavljenih strana,  prestala se upotrebljavati nakon Drugog svetskog rata. Zakoni o ratu, kao što su Haške i Ženevske konvencije, primenjuju se na okolnosti oružanih sukoba bez obzira na to da li su formalna objava ili ovlašćenje izdati.

Što se tiče domaćeg prava, objava rata automatski aktivira mnoga eksluzivna zakonska ovlašćenja koja predsedniku daju  bolje mogućnosti kada su u pitanju vojska, spoljna trgovina, saobraćaj, komunikacija, proizvodnja, neprijatelji, stranci, itd. Nasuprot tome, čini se da se nikakva vlast ne aktivira automatski ovlašćenjem za upotrebu sile, iako izvršna vlast tvrdi, sa varirajućim uspehom, da je ovlašćenje za upotrebu sile kao odgovor za terorističke napade iz 2001. dalo zakonski izuzetak određenim zakonskim zabranama.

Većina zakonski eksluzivnih ovlašćenja ne zahteva izričito objavu rata da bi bila primenjena, već se mogu aktivirati i proglašenjem vanrednog stanja u državi ili, jednostavno, ratnim stanjem. Međutim, sudovi ponekada u zakonu tumače reč ’’rat’’ kao nešto što podrazumeva formalnu objavu, primoravajući time Kongres da usvoji amandmane u dva slučaja radi razjašnjavanja. Objava rata i ovlašćenje za upotrebu sile poništavaju vremenska ograničenja koja se inače primenjuju za upotrebu sile, nametnuta od strane Rezolucije o ratnim ovlašćenjima.

Izvor : fas.org/sgp/crs/natsec/RL31133
preveo: Nikola Lazić