22/11/2017

Preliminarni izbori

Unutarstranački i izbori u vrhu stranke
(caucuses)

Preliminarni izbori

Pre opštih izbora, većina kandidata za predsednika mora da prođe kroz seriju državnih unutarstranačkih izbora kao i izbora u vrhu stranke. Iako se ovi izbori održavaju u različito vreme, oni svi imaju istu svrhu – da omoguće državama da pomognu  partijama pri izboru kandidata za predsedničke izbore.

  • Unutarstranačke izbore na nivou država – sprovode državni ili lokalni organi. Glasanje se sprovodi tajnim putem.
  • Caucuses (sastanci rukovodećih ličnosti stranaka) – su privatni sastanci koji se održavaju unutar stranaka. Uglavnom, učesnici na tim sastancima se grupišu po principu ko podržava kojeg kandidata, sa posebnom grupom koju čine neopredeljeni glasači. Svaka grupa tada drži govore u kojima podržava svog kandidata i pokušava da pridobije i one iz neopredeljene grupe. Na kraju caucuses-a (kokusa) partijski aktivisti prebrojavaju glasače u svakoj grupi i izračunavaju koliko delegata bi svaki kandidat mogao da osvoji.
  • Oba ova izbora se mogu sprovesti kao otvorena, zatvorena ili neka mešavina oba tipa
  • Tokom otvorenih izbora ljudi mogu glasati za kandidata iz bilo koje stranke
  • Tokom zatvorenih izbora, učesnici moraju bti registrovani članovi stranke, i moraju glasati za jednog od svojih stranačkih
  • Polu otvoreni ili polu zatvoreni izbori su neke vrste varijacija prethodne dve

Dodeljivanje delegata

Ulog na svakim unutarstranačkim izborima je i broj delegata, ili pojedinaca koji predstavljaju svoje države na nacionalnim partijskim konvencijama. Kandidat koji osvoji većinu glasova njegovih ili njenih delegata,dobija nominaciju.

Partije imaju različit ukupan broj delegata zahvaljujući komlikovanim pravilima koji uključuju i njihovo dodeljivanje.  Zahtevi su kombinacija pravila nacionalnih i državnih političkih partija kao i nekih aspekata iz federalnog izbornog zakona.

  • Jedan kandidat Demokratske partije mora da osvoji 2383 od procenjenih 4765 delegata da bi postao partijski kandidat za predsednika. Demokratski kandidati moraju da osvoje i najmanje 15 procenata glasova na unutarstranačkim i izborima u vrhu stranke ,da bi im bili dodeljeni takozvani ’’obećani ili namenjeni delegati’’. Kandidatima se oni obično dodeljuju po proporcionalnom principu.
  • Jedan Republikanski kandidat mora da osvoj 1237 od procenjenih 2472 delegata da bi postao partijski kandidat za predsednika. U zavisnosti od države,  delegati se mogu dodeliti proporcionalno, zatim na bazi ’’pobednik odnosi sve’’, ili koristeći mešoviti sistem. Procenat koji jedan kandidat mora da osvoji na unutarstranačkim izborima da bi osvojio određen broj delegata, varira od države do države.

Svaka partija ima i određen broj delegata koji nisu obećani, tj. Superdelegate. Ovi delegati nisu ograničeni samo na jednog kandidata koji ide na nacionalnu konvenciju.

Kada se završe svi preliminarni zbori, svaka partija održi svoju izbornu konvenciju na nacionalnom nivou, na kojoj kandidat koji osvoji najveći broj glasova, dobija nominaciju.

Nacionalne konvencije

Na ovim konvencijama se konačno biraju kandidati za predsednika i potpredsednika svake stranke.

Nacionalne konvencije samo potvrđuju one kandidate koji su već osvojili potreban broj glasova na unutarstranačkim i izborima u vrhu stranke. Međutim, ako kandidati nisu osvojili većinu potrebnih glasova, konvencija postaje mesto gde će se izabrati partijski kandidat za predsednika.

Delegati: tip i potreban broj

Neke partije zahtevaju određen broj delegata koji jedan kandidat mora da osvoji da bi dobio,la nominaciju za izbore 2016.

Oni uključuju:

  • 2383 od 4765 delegata za Demokratsku stranku
  • 1237 od 2472 delegata za Republikansku stranku

Postoje dva glavna tipa delegata:

  • Obećani,ili obavezani delegati, od kojih se zahteva da podrže onog kandidata koji im je dodeljen kroz unutarstranački izborni sistem
  • Neobećani, neobavezani delegati ili superdelegati, koji koji mogu da podrže bilo kog kandidata kojeg oni izaberu.

Takmičarska konvencija

Ako nijedan kandidat nije osvojio većinu delegata koji idu na konvenciju, onda delegati sami biraju svoje kandidate na Takmičarskoj konvenciji. Obavezani delegati obično moraju da glasaju za onog kandidata kojem su dodeljeni u prvoj rundi glasanja, dok oni neobavezani ne moraju.  Ovim prvim se može dozvoliti da u narednim rundama glasanja mogu da sami izaberu svog kandidata. Glasanje se ponavlja sve dok jedan kandidat ne dobije potrebnu većinu.

Preveo: Marko Mečanin
Izvor: usa.gov/election